Спомен обележје у Гувији

IMG_20190217_192024_662Спомен обележје у Гувији налази се на самој плажи на коју су се са француских лађа искрцали Срби који су преживели прелазак преко Албаније током Првог светског рата. Искрцавање српске војске трајало је од Бадње вечери до априла 1916. На месту искрцавања стоји спомен плоча.

У склопу обиласка Крфа, обиласка места значајних за историју српског народа ово је, уз споменик Дринској дивизији, oстрву Видо и Српској кући, свакако место које треба обавезно посетити.

Прочитајте више „Спомен обележје у Гувији“

Advertisements

Споменик припадницима Дринске дивизије

IMG_0248По доласку на Крф, након преласка Албаније, Дринска дивизија је била размештена у селу Агиос Матеос.

Јанис Јанулис је био становник овог села који је несебично помагао српској војсци. Наиме, Јанис Јанулис је Србима поклонио земљу на којој су подигли логор, где су се опорављали и одакле су касније пребачени на Солунски фронт. Од исцрпљености на његовој њиви је сахрањено 560 војника, који су касније есхуминирани и њихова тела пренешена на острво Видо. Јанулис није дозволио да се та њива икад више обрађује. Говорио је да је то свето место и да ту столују душе умрлих, храбрих српских ратника. Забранио је да се и овце напасају.

Прочитајте више „Споменик припадницима Дринске дивизије“

Острво Видо

IMG_0340Да није Срба Видо би, вероватно, било само острвце у непосредној близини Крфа. Само једно у низу острва којима обилује Грчка. Овако, након Првог светског рата Видо је постало симбол страдања и васкрса српске војске.

На овом острву се налазила болница за српске војнике који су завршили на Крфу после преласка преко Албаније, а велики број њих је и сахрањен у мору крај острва у „Плавој гробници“.

Моравска, пиротска и чачанска војна болница су прве смештене на острво Видо 21. јануара 1916. Врло брзо придружило им се још неколико хиљада на смрт исцрпљених и болесних младића-регрута. Подаци говоре да је првих дана по доласку на острву Видо дневно умирало и до 300 војника. У прво време преминуле војнике сахрањивали су на каменој обали острва, у то време Видо је био камена пустара, а касније, када то више није било могуће, тела српских војника су чамцима превожена и потапана у воде Јонског мора. Према доступним подацима на острву Видо и у Плавој гробници, али и на 27 војничких гробаља, колико их има на Крфу, сахрањено око 10.000 српских војника и регрута.

Прочитајте више „Острво Видо“

Васкрс на Крфу

IMG_0367Свакоме ко планира да посети Крф најтоплије препоручујем да то уради током Васкршњих празника. Крф је тада најлепши!

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Прочитајте више „Васкрс на Крфу“

Мцхета – стара престоница Грузије

mcheta01

Мцхета је један од најстаријих градова у Грузији, основан је у 5. веку пре нове ере, а од 3. век је била главни град земље. Налази се на ушћу река Мтквари и Арагви, 20-ак км од Тбилисија. Мцхета је била престоница грузијске краљевине Иверије од 3. до 5. века. У овој области су Грузини 317. године прихватили хришћанство, тако да је и данас овде седиште Грузијске православне цркве. Град се налази на УНЕСКО-вом списку светске баштине.

Катедрала Светичовели

у историјској престоници Мцхети је изграђена у 11. веку на месту на коме је још у 4. веку била једна од првих хришчанских светиња у Грузији. Светитчовели је позната и као место укопа Христовог плашта и дуго је била главна грузијска црква, а и данас је једна од најпоштованијих светиња.

Прва црква изграђена је у 4. веку за време владавине Миријана III. Света Нино је рекла да су изабрали ушће река Мтквари (Кура) и Арагви као место прве грузијске Цркве. Према веровању у 1. веку грузијски Јеврејин из Мцхете по имену Илија је био у Јерусалиму када је Исус био разапет. Илија је на Голготи од римског војника купио Исусову хаљину и донео је у Грузију. По повратку у Мцхету срео је своју сестру Сидону која је након додиривања хаљине одмах умрла од јачине емоција. Предање каже да нису могли да истргну хаљину из њеног стиска па је покопана са њом. Место где је Сидонија покопана са Христовим плаштом чува се у катедрали. Касније, из гроба је нарасло огромно дрво кедра. Одлучено је да се кедар посече како би се изградила црква. Света Нино је имала 7 стубова од којих су рађене основе цркве. Седми стуб се, међутим, сам од себе дигао у ваздух. Вратио се на земљу, након што се света Нино молила читаву ноћ. Рекла је да је из седмог стуба текла света течност која је лечила људе од болести. На грузијском „свети“ значи „стуб“, а „тскховели“ значи „животворни“, те од туда долази назив катедрале. Икона која приказује овај догађај се може видети на другом стубу надесно од улаза. Репродуцирана широм Грузије, приказује Сидонију са анђелом како диже стуб на небо. Света Нино је у првом плану: краљ Миријан и његова супруга, краљица Нана, су са леве и десне стране. Грузија је и званично прихватила хришћанство као државну веру 337. године.

Џвари – место на коме је Грузија постала хришћанска

dzvari

Џвари је манастирски комплекс Грузијске православне цркве који се налази у близини историјске престонице Мцхете. Потиче из 6. века. Према подацима који се могу пронаћи у архивима, Велику цркву Џвари је подигао Стефан I од Иберије између 590. и 605. године, на месту „Мале цркве Џвари“, која је подигнута 545. године. То је било старо место за ходочаснике, јер је на њему био подигнут велики дрвени крст, којег је краљ Миријан III подигао на месту паганског храма у раном 4. веку.

Верује се да је баш на овом месту Света Нино побола први крст и донела хришћанство у ову земљу у 4. веку. Крст је направила тако што је спојила две гране винове лозе и причврстила их својом косом. У буквалном преводу Џвари значи крст.

Манастир је лоциран на стеновитој планини, на ушћу река Мтквари и Арагви, а у раном средњем веку утврђен је каменим зидом и вратима, чији остаци и дан данас постоје. Налази се на УНЕСКО-вом списку светске баштине.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Уплисцихе – древни град пећина

upliscihe07Уплисцихе је древни града – пећина који је једно од најстаријих урбаних насеља у Грузији. Изграђен је на десној обали реке Мткври – Кура, 10-ак км од Горија, усечен у стени и садржи различите структуре које датирају из гвозденог доба до касног средњег века. Сам назив Уплисцихе означава „тврђаву Господина“.

Започела је своју историју у гвозденом добу, а град се нарочито развијао од краја другог до почетка првог миленијума п. н. е. Тада је комплекс био веома важан верски, политички и културни центар у хеленистичком и касном античком периоду, од 4. века п. н. е. до 4. века нове ере. Од 19. века постаје мулти-археолошки локалитет и један од најзначајнијих споменика данашње грузијске културе.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Очувани су остаци неколико архитектонских и верских грађевина, грађених током неколико миленијума. За време највећег успона, Уплисцихе је чинило више од 700 пећина и подземних структура, од којих је у данашње време остало приступачно њих 150. Међу рушевинама можете наћи хеленистички амфитеатар, пагански храм са отвором у крову и мање коморе које изгледају као куће. Све структуре биле су изрезане из пешчаног камена. Данас није много остало од величине места, али је лако замислити колико је то величанствено и сјајно. На врху брда, изнад древног насеља, након увођења хришћанства, у деветом веку изграђена је трофорска базилика која је још увек отворена. Пад Уплистикиха почео је у дванаестом веку након инвазија Монгола, иако је и даље функционисао у наредних неколико векова.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Оно што је мени било занимљиво је да су у овом граду, између осталог, постојали Театар, Апотека. Град „пресецају“ улице и степеништа која потчу из најстаријег периода. На централној улици је постојао Затвор, а његова локација показује висок степен свести и рада на превенцији кршења закона.

Наиме, Затвор је, заправо рупа дубока 8м и налази се на главној улици како би свако могао да види где ће завршити уколико се огреши о закон!

upliscihe15